foto: hamid tajik – unsplash
Ljudi su racionalna društvena bića koja da bi opstala moraju da stupaju u međusobnu interakciju i razvijaju kompleksne međuljudske odnose. Stoička etika tvrdi da je u ljudskoj prirodi da teži moralnom i intelektualnom razvoju. Ova urođena težnja predstavlja našu startnu poziciju za životno putovanje koje ima jednu jedinu svrhu: da postanemo dobri ljudi i da činimo blagorodna dela. Ovakvo ponašanje je u skladu sa Prirodom jer nam pomaže da opstanemo i napredujemo kao vrsta. Sve suprotno tome vodi razaranju i nazadovanju društva.
Antički Stoici su bili prve kosmopolite, u smilu u kojem danas razumemo i koristimo taj pojam. U stvari, još pre Stoika, Kinici su bili ti koji su sebe nazivali kosmopolitama (kosmo /grčki/ – Univerzum; politēs /grčki/ – građanin; kosmopolitēs – građanin sveta tj. Univerzuma). Kinici su bili filozofi radikali koji su se odupirali društvenim normama do te mere da su odbijali da poseduju bilo šta, pa čak i krov nad glavom. Njihovu ideju kosmopolitanizma su kasnije prigrlili Stoici jer se ona savršeno uklapala u njihov filozofski pogled na svet. Epiktet u svojim Razgovorima daje primer Sokrata:
Jer upitan odakle je rodom, on nikada nije odgovarao da je Atinjanin ili Korinćanin, već da je kosmopolita.
(Razgovori, 1.9.1)
Budući da smo svi deo istog Univerzuma, u izvornoj prirodi ljudi je da rade skupa i u zajedničkom interesu. Pošto su ne samo inteligentna, već i emotivna bića, sasvim je logično da ljudi prilikom međusobne interakcije razvijaju određena osećanja.
Jedna od bazičnih emocija koja kod ljudi podstiče osećaj zajedništva jeste osećaj prijateljstva.
Šta je prijateljstvo?
Stoici su visoko vrednovali prijateljstvo. Ciceron je isticao da mudra osoba ,,ceni i poštuje mudrost drugog isto onoliko koliko i svoju sopstvenu.’’ Zenon je u svojoj Republici pisao o idealnom društvu u kojem su sve mudre osobe prijatelji jedni drugima i listom žele dobro onom drugom – jer u dobrom društvu svakom pojedincu je dobro.
Kada su ga učenici pitali da im objasni šta je to prijatelj, Zenon im je kratko odgovorio:
Drugi ja!
Težak je i neprirodan život bez prijatelja, to zna svako ko se našao sam u tuđini. Evo šta Seneka kaže o životu bez prijatelja:
Neki kažu da je mudar sam sebi dovoljan, a evo šta je istina. Postoje trenuci kada je čovek zadovoljan delom sebe – ako bi zbog bolesti ili u bici izgubio ruku, oko, ili oba oka, on bi mogao da nastavi da živi sa onim šta ima. Ali, čak i ako mu nebi smetao njegov nedostatak, on bi i dalje više voleo da je ceo.
Istinski Stoici su kosmopolite koji vole ljude. Sa takvim stavom, gde god da se nađeš, uvek ćeš biti u prilici da stekneš prijatelja.
Praktični savet za stoički stil života
Ako želiš da saznaš praktične savete za stoički stil života, prijavi de na Ja.sotik mailing listu.
I PRIJAVLJUJEM SE I
Možda si primetio da neki od tekstova na blogu sadrže savete za razvijanje stoičkog stila života a drugi ne. Ovo svakako nije razlog da oni tebi, kao nekom ko se dodatno interesuje za stoičku filozofiju, ne budu dostupni. Sve što je potrebno da uradiš jeste da se prijaviš na Ja.Stoik mailing listu i pridružiš našoj probranoj grupi savremenih stoika. Svaki put kada objavim novi tekst na blogu, na tvoju mail adresu će stići njegova integralna verzija koja kao bonus sadrži i praktične savete za život prema stoičkim principima. Na ovaj način, nove informacije o stoicizmu će ti biti još lakše dostupne. Osim toga, ako imaš neko pitanje vezano za stoicizam, ili predlog koju temu želiš da dodatno obradim u svojim tekstovima, možeš slobodno da mi se direkto obratiš. Ako ipak odlučiš da se ne prijaviš na ovu mailing listu, i dalje možeš da uživaš u biserima stoičke mudrosti koje ću redovno objavljivati na ovom blogu i na svom Instagram profilu. Želim ti svako dobro, P.S: Ne šaljem spam poruke. Možeš se odjaviti sa liste kad god poželiš.Zašto da se prijaviš na mailing listu?
Peđa Garašanin