Nakon tekstova posvećenih stoicizmu i hrišćanstvu, nastavljam sa istraživanjem veza između stoicizma i velikih svetskih religija tekstom posvećemom islamu. Šta je ono u čemu se stoicizam i islam slažu a gde se razmimoilaze? Da li su razlike dovoljno velike da spreče jednog muslimana da u isto vreme bude stoik?

Pred tobom se nalazi skraćena verzija ove priče; dužu priču posvećenu sličnostima i razlikama između stoicizma i islama možeš da čuješ u Ja.Stoik podkastu na YouTube-u ili u svojoj omiljenoj podcast aplikaciji.

Poreklo stoicizma i islama

Na samom početku, vratimo se u prometne ulice drevne Atine, gde su filozofi poput Zenona iz Kitijuma postavili temelje stoicizma. Zamisli trg, Agoru, okruženu kolonadama ispod kojih sede ljudi u togama i žučno raspravljaju o prirodi vrline i tome kako živeti dobar život. Oslikana kolonada ispod koje su se sklonili od jakog sunca zove se stoa, a ti ljudi zadubljeni u filozofiju stoici.

Sada smo već u 7. veku naše ere, u vrelim pustinjama koje okružuju Meku, gde islam postaje vitalna sila koja polako pobeđuje plemenske nesloge i svađe. Prorok Muhamed primio je božanske objave u pećini, na osnovu kojih se rađa novi verski pokret. Islam poziva na obožavanje jednog Boga, Alaha, i praćenje učenja iz Kurana. Islam je više od duhovnog pravca, on nudi uputstva za sveobuhvatan način života s pravilima za sve, od molitve do toga kako se odnositi prema svojim komšijama.

Koncept božanstva u stoicizmu i islamu

Budući da je stoicizam filozofija, a islam religija, hajde da pogledamo kako oni objašnjavaju koncept boga. U stoicizmu je bog svuda. Stoici su verovali u Logos—univerzalnu silu razuma koja upravlja kosmosom. Ova filozofija tvrdi da se sve dešava s razlogom, a najbolja stvar koju možeš učiniti je da svoj život uskladiš s tom kosmičkom logikom. Seneka, jedan od stoičkih filozofa, je to ovako objasnio: „Sudbina vodi one koji su spremni, a vuče one koji se opiru.“

U islamu postoji jedan Bog—Alah—Tvorac svega. Božja volja je apsolutna u islamu, a Kuran je Njegova reč.

Etičke tačke gledišta stoicizma i islama

Stoicizam naglašava ličnu vrlinu kao najviši oblik dobra, označavajući je kao odrednicu moralnog stanja pojedinca. Stoicizam se fokusira na vrline—hrabrost, mudrost, pravdu i umerenost. Epiktet je tvrdi da, osim ako se naš karakter ne unapredi, spoljna dobra ne mogu nam doneti nikakvu korist. Stoici veruju da građenje vrlina vodi ka dobrom životu.

Islam ima drugačiji pristup. Etički kodeks u islamu temelji se na Šerijatu, božanskom zakonu izvedenom iz Kurana i hadisa (saveta i slika iz života Proroka Muhameda). Moralno ponašanje proizlazi iz poslušnosti. Islam zalaže za društvo ispunjeno vrlinama, naglašavajući da postupci pojedinca utiču na zajednicu.

Stavovi prema patnji u stoicizmu i islamu

Stoicizam vidi patnju kao neizbežnu i priliku za vežbanje psihološke otpornosti i snage. Marko Aurelije je rekao: „Prepreka unapređuje napredak. Ono što ti stoji na putu, postaje put.“ Stoici se suočavaju s patnjom direktno, koristeći je za razvoj vrlina koje im pomažu da prevaziđu prepreke.

Islam objašnjava patnju kao test Alaha. Patnja pokazuje koliko je čvrsta nečija vera, otpornost, i strpljenje, jer strpljenje je neophodno za izdržavanje patnje. Sve se vrti oko pronalaženja snage u veri i saznanja da postoji viša svrha iza bola.

Stoicizam i islam o sudbini

Stoicizam posmatra sudbinu kao reku, čiji je tok određen logikom univerzuma. Ne možeš preusmeriti reku, ali možeš naučiti da dobro plivaš. Stoici podučavaju koncept „amor fati“ – ljubavi prema svojoj sudbini. Marko Aurelije je zapisao: „Prihvati to što ti se dešava kao nit fino utkanu u šaru tvoje sudbine.“

Islam posmatra sudbinu kao prostrano more pod Alahovim nadzorom. Muslimani veruju da deluju pod Alahovim budnim okom, koji upravlja svakim talasom, ali im omogućava slobodu navigacije.

Sloboda volje u stoicizmu i islamu

Stoicizam drži da pojedinci imaju kontrolu nad svojim unutrašnjim odgovorima, dok univerzum funkcioniše prema unapred određenom redu. Epiktet je rekao: „Niko nije slobodan ko nije gospodar sopstvene volje.“

Islam prihvata predodređenost, ali priznaje da ljudi imaju stepen autonomije u oblikovanju svojih postupaka. Kuran naglašava: „Zaista, Allah neće promeniti ljude sve dok oni ne promene ono što je u njima samima.“

Uloga logike u stoicizmu i islamu

Stoicizam naglašava logiku i razum kao vodeće principe života. Stoici veruju da se ljudska bića odlikuju sposobnošću za racionalno razmišljanje. Epiktet je rekao: „Bog mi je poverio razum.“

Islam ceni logiku i razum, ali ga uravnotežuje s božanskom objavom—rečju Alaha. Kuran i hadisi pružaju jasne moralne i etičke smernice, nudeći mudrost koja prevazilazi ljudska ograničenja.

Vrlina i greh u stoicizmu i islamu

Stoicizam tvrdi da je vrlina jedino dobro, a sve što se razlikuje od toga je neka vrsta neznanja. Greške u razmišljanju i ponašanju nastaju usled nedovoljnog korišćenja razuma.

Islam ima jasnu sliku vrline i greha. Vrlina je poštovanje Alahovih zapovesti, a greh je kršenje tih zapovesti. Islam vidi greh kao namerno nepoštovanje Božje volje.

Smrt i šta je dalje u stoicizmu i islamu

Stoicizam pristupa smrti s mirnim prihvatanjem kao prirodnim delom života. Marko Aurelije je rekao: „Sve što se dešava je već poznato i prepoznatljivo.“ Stoici ne propagiraju tradicionalni koncept zagrobnog života, kada umremo vraćamo se tamo gde smo bili pre nego što smo se rodili – u ništavilo.

Islam ima detaljan pogled na zagrobni život. Postoji Dan suda, gde će svako odgovarati za svoje postupke, a zatim sledi ili Raj ili Pakao. Vera u zagrobni život oblikuje način na koji muslimani žive svoje živote.

Stoicizam, islam, i društvo

Stoicizam promoviše osećaj univerzalnog bratstva, naglašavajući da smo svi međusobno povezani. Stoici su prvi uveli pojam kosmopolitizma. Seneka je izjavio: „Povezani s univerzumom kroz zajedničku sposobnost razmišljanja, mi smo delovi jednog velikog tela.“

Islam se fokusira na „Umu,“ globalnu zajednicu muslimana, sa snažnim osećajem jedinstva i međusobne podrške. Islamska učenja pružaju smernice za porodični život, trgovinu i upravljanje, promovišući pravedno i saosećajno društvo.

Lekcije iz stoicizma i islama

Stoicizam i islam nude različite, ali komplementarne uvide u život, moral i društvo. Stoicizam promoviše individualnost, razum, vrlinu i otpornost, dok islam naglašava veru, religijsku poslušnost i zajednicu. Oboje podstiču etički život i pronalaženje smisla u životnom putovanju.

Razumevanje stoicizma i islama može obogatiti tvoj pogled na svet – što se bolje poznajemo lakše ćemo prepoznati stvari koje nas vezuju i ostvariti harmoničnije i pravednije društvo kojem zajedno težimo.

---

Zaprati Ja.Stoik na Instagramu ili TikToku kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma. Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.

---