U prethodnom tekstu na temu stoicizam i hrišćanstvo bavio sam se istorijskim vezama ova dva pravca razmišljanja kroz životne priče nekih od njihovih glavnih protagonista. Ovaj put istražujem ideološke sličnosti i razlike između stoicizma i hrišćanstva. Da li je moguće u isto vreme biti stoik i hrišćanin? Pročitaj da dođeš do odgovora.

Pred tobom se nalazi skraćena verzija ove priče; dužu priču posvećenu sličnostima i razlikama između stoicizma i hrišćanstva možeš da čuješ u Ja.Stoik podkastu na YouTube-u ili u svojoj omiljenoj podcast aplikaciji.

Različiti sistemi razmišljanja

Na početku, moram da naglasim važan detalj: stoicizam je sistem mišljenja – filozofija, a hrišćanstvo sistem verovanja – religija. Ipak, i u stoicizmu, i u hrišćanstvu postoji koncept služenja Božjoj volji. Za razliku od drugih religioznih praksi, stoicizam i hrišćanstvo ne očekuju od boga da ispunjava ljudske želje, već ljudi ispunjavaju Božju volju i nalaze svrhu u usklađivanju svog života sa tom višom silom.

Bog u stoicizmu i hrišćanstvu

Kao i hrišćani, stoici su bili monoteisti – sledili su Heraklitovu ideju o Logosu. Da si se rodio 500 godina pre Hrista i slušao Heraklita, verovatno bi pomislio da je ćaknut, toliko su njegove ideje bile napredne za doba u kojem je živeo. Heraklit je koristio reč logos da opiše vrhunski razum koji upravlja svime što postoji. U stoicizmu Logos je centralna sila koja upravlja kosmosom.

Jevanđelje po Svetom Jovanu nudi jasnu paralelu s konceptom Logosa u stoicizmu. Ovaj deo Biblije počinje rečima: “U početku beše Reč, i Reč beše s Bogom, i Reč beše Bog.” Biblija je inače pisana na grčkom. Reč logos na grčkom znači reč, ali i razum. Tako, Biblija zapravo tvrdi: “U početku beše Razum, i Razum beše s Bogom, i Razum beše Bog.”

Kojem bogu služiš?

Kojem bogu služi stoicizam a kojem hrišćanstvo? Ako biraš da odobravanje drugih bude tvoj Bog, postaješ rob drugih. Ako je novac tvoj Bog, postaješ rob novca. Epiktet naziva Bogom u nama ono što Isus naziva Carstvom božijem. To je tvoja ličnost koja se poboljšava kada preusmeravaš pažnju sa eksternih stvari na unutrašnje vrednosti (u stoicizmu), ili duhovnost (u hrišćanstvu).

Praktikovanje stoicizma i hrišćanstva

Ideja služenja nečemu većem od sebe dovodi do još jednog zajedničkog principa: važnosti autentične službe nad spoljašnjim spektaklom. I stoicizam i hrišćanstvo upozoravaju na izbegavanje hvalisanja kada je u pitanju obožavanje ili služenje višoj sili. Epiktet poručuje onima koji žele vežbati izdržljivost kroz post: ‘Kad si žedan, uzmi malo vode u usta, pa je ispljuni, i nemoj nikome ništa govoriti.’ Isus je govorio o tome da ljudi koji se mole ne treba da se hvale svojim molitvama. Iskrena služba Bogu, ili Logosu, obavlja se tiho i bez traženja odobravanja od drugih.

Askeza – put discipline u stoicizmu i hrišćanstvu

Grčki stoici, a kasnije i hrišćani, dosta su govorili o askezi – duhovnom životu koji se postiže treniranjem uma. Stoici su verovali u kultivisanje samodiscipline i uzdržanosti. Hrišćanski duhovnici razvili su asketizam – rigorozan program mentalne i fizičke samodiscipline. Ideja asketizma i dalje je snažna u pravoslavnom hrišćanstvu, koje je bliže grčkoj filozofiji od zapadnog.

Služenje čovečanstvu u stoicizmu i hrišćanstvu

Još jedna zajednička tačka je ideja služenja kosmopolisu, odnosno ljudskoj zajednici, čovečanstvu. Stoicizam i hrišćanstvo promovisali su koncept univerzalne zajednice gde svi ljudi dele božansku prirodu. Ova radikalna ideja naglašava važnost opšteg dobra uprkos pojedinačnim razlikama.

Razlike između stoičkog i hrišćanskog boga

Iako i stoicizam i hrišćanstvo veruju u služenje višoj sili, način na koji je zamišljaju se razlikuje. U hrišćanstvu, Logos je postao telo u obliku Isusa Hrista. Logos nije apstraktna sila već osoba koja je zaista postojala, patila i umrla za čovečanstvo. Odnos s Bogom u hrišćanstvu je emotivan, ispunjen usponima i padovima. Hrišćanska molitva je puna molbi: molim te, Bože, oslobodi nas patnje; molim te, Bože, izleči našu bolest; molim te, Bože, pošalji utehu…

Stoicizam se oslanja na unutrašnje resurse i racionalnost. Epiktet je napisao: ,Zevs kaže: ,,Ako želiš bilo koje dobro, uzmi ga iz sebe.’’ Stoicizam podučava ljude da uče iz svojih prošlih iskustava i pronađu unutrašnju snagu i resurse za prevazilaženje prepreka.

Hrišćansko verovanje u Satanu i zle sile

Još jedna značajna razlika je hrišćansko verovanje u Satanu i druge zle sile. Hrišćanski univerzum je ispunjen duhovnim bitkama sa Satanom i njegovim sledbenicima koji stalno pokušavaju da odvedu ljude na stranputicu. Stoici su bili protiv svih vrsta praznoverja, prorokovanja, verovanja u predskazanja i astrologiju. U antičkoj filozofiji ne postoji demonska opsednutost. Ako je neko bolestan, to je zbog lošeg razmišljanja ili loših navika.

(Ne)savršenost ljudske prirode u stoicizmu i hrišćanstvu

Hrišćanstvo veruje u prvobitni greh – ideju da je ljudska duša sklona greškama i da joj treba Božja pomoć i oproštaj da bi pronašla spasenje. S druge strane, grčko-rimska filozofija veruje u moć razuma da uzdigne ljudsku prirodu. Stoička filozofija vidi ljudsku prirodu kao potencijalno savršenu, s uzorima kao što je Sokrat. Stoici upozoravaju da sticanje mudrosti traje ceo život.

Stoička i hrišćanska eshatologija: šta se dešava nakon smrti?

Hrišćanstvo ima jasnu viziju onoga što se događa posle smrti. Generalno, hrišćani veruju u vaskrsenje tela: iskrenoverujući će provesti večnost u raju, dok će se grešni suočiti s paklom ili uništenjem. Stoici veruju da se nakon smrti vraćamo u stanje u kojem smo bili pre rođenja – u ništavilo.

Uloga zajednice, mita i rituala u stoicizmu i hrišćanstvu

Jedna od važnih razlika je uloga zajednice, mita, verskih rituala i zajedničkih proslava. Hrišćanstvo je bogato ovim elementima, što je verovatno jedan od značajnih razloga zašto je postalo svetska religija. Stoicizam je introspektivna filozofija. Ne oslanja se na obrede i rituale, fokusirajući se na ličnu disciplinu i racionalno razmišljanje.

Motiv ljubavi u stoicizmu i hrišćanstvu

Ljubav je središnja za hrišćanstvo. U srcu ove religije je ideja da je ljubav najvažnija sila na svetu. Stoicizam zagovara čovekoljublje, ali s jednom razlikom: budući da razum smatraju najvećom vrlinom, mentalno ometena osoba bila bi, po Aristotelu i mnogim stoicima, smatrana manjkavom.

Najvažnije razlike između stoicizma i hrišćanstva

Hrišćanstvo i stoicizam se oba fokusiraju na služenje višoj sili, ali pristup hrišćanstva je ličniji: Logos je otelotvoren u liku Isusa Hrista, naglašen je emotivni odnos s Bogom, a vernici se oslanjaju na božju milost. Čovečanstvu koje je inherentno manjkavo zbog prvobitnog greha, treba božanski oproštaj i spasenje. Hrišćanstvo pominje duhovne bitke sa Satanom i drugim zlim silama.

Stoicizam doživljava Logos kao univerzalnu silu koju pokreće racionalnost. Zagovara samopouzdanje i unutrašnju snagu, posmatrajući ljudsku prirodu kao savršenu kroz razum. Stoicizam ima više distanciran pristup, fokusirajući se na unutrašnju disciplinu bez zajedničkih rituala i tradicija koje hrišćanstvo koristi za izgradnju zajednice. Što se tiče zagrobnog života, hrišćanstvo nudi jasnu viziju vaskrsenja i suda, dok stoicizam vidi smrt kao povratak u ništavilo.

Razmisli i sam pronađi svoj put

Ako se dvoumiš kojem od ova dva sistema razmišljanja da se prikloniš, razmisli koje vrednosti su bliže tvojoj prirodi: stoički ideali racionalnosti i unutrašnje discipline ili hrišćanski naglasak na ljubavi i zajednici? Možda možeš pronaći ravnotežu između ovo dvoje ili iskoristiti najbolje od oba kako bi kreirao svoju ličnu filozofiju koja će ti pomoći da pronađeš svoj put i izgradiš život ispunjen svrhom, saosećanjem i razumevanjem. Na kraju krajeva, ne moraš biti ni jedno ni drugo, budi dobar čovek, to je dovoljno.

---

Zaprati Ja.Stoik na Instagramu ili TikToku kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma. Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.

---

---