Ovo je prvi od dva teksta na temu stoicizam i hrišćanstvo. U njemu se bavim istoriskim vezama ova dva pravca razmišljanja, kroz životne priče nekih od njihovih glavnih protagonista.

Pred tobom se nalazi skraćena verzija ove priče, dužu priču o fascinantnim dešavanjima koje povezuju stoicizam i rano hrišćanstvo možeš da čuješ u Ja.Stoik podkastu na YouTube-u ili u svojoj omiljenoj podcast aplikaciji.

Seneka i Isus – isprepletene sudbine dva velika mislioca

Predstavljam ti dve izuzetne ličnosti, obe rođene u 4. godini pre nove ere, ali iz potpuno različitih svetova: Seneka, stoički filozof iz ugledne rimske porodice, i Isus, sin stolara iz Nazareta. Iako razdvojeni poreklom i kulturom, njihovi životi su se na čudan način povezali. Nikada se nisu sreli, ali su njihove ideje preživele milenijume i oblikovale istoriju.

Seneka je živeo u srcu Rimskog carstva, gde su se moć i politika burno preplitali. Postao je uticajni savetnik Nerona, zadužen za gotovo nemoguć zadatak da podučava mladog cara poznatog po svom nestabilnom ponašanju. Seneka je bio stoik, i verovao u vrline, mudrost i život u skladu s prirodom. Bio je čovek koji je mnogo pisao o moralu, univerzalnim stvarima koje čine život i o tome kako se odnositi prema smrti. Uprkos svojim uzvišenim idealima, Seneka je bio nesavršen i zarobljen u zamku bogatstva i korupcije.

U međuvremenu, na drugoj strani mediteranske obale, u prašnjavim brdima Judeje, Isus je započinjao svoju misiju. Njegovo učenje je bilo revolucionarno, naglašavalo je ljubav, praštanje i poniznost. Govorio je u parabolama i pričao jednostavne priče s dubokim značenjima, izazivajući ustaljeni verski poredak. Isus je propovedao poruku koja je istovremeno bila radikalna i duboko ljudska, privlačeći sledbenike i kritičare.

Oba ova čoveka pominjao je istoričar Tacit, a Senekin brat se čak nakratko pojavljuje u Bibliji! Ova dva čoveka bila su predodređena za tragičan kraj. Seneka je postao još jedna od žrtvi Neronove tiranije i bio je prisiljen da izvrši samoubistvo. Isus, optužen za bogohuljenje, bio je razapet od strane rimskih vlasti. Ipak, njihovo nasleđe živi i dalje, inspirišući generacije koje dolaze.

Fascinantno je videti kako su se njihova učenja preklapala. Seneka je jednom rekao: „Gledate bubuljice drugih dok ste vi sami prekriveni ranama.“ Isus je na sličan način upitao: „Zašto gledaš trn u oku svog brata, a ne uzimaš u obzir brvno u svom?“ Obojica su ukazivala na licemerje osuđivanja drugih bez prethodnog ispitivanja sebe. Iako je jedan bio filozof, a drugi verski vođa, njihove poruke su odjekivale istinu.

Vera u vremenu u kojem su bogovi umrli

Početak nove ere bio je period koji je francuski romanopisac Gistav Flober dirljivo opisao kao „vreme kada su bogovi prestali da postoje, a Hrist još nije došao.“ Bio je to jedinstven trenutak, uhvaćen između pada starih božanstava i uspona hrišćanstva. Floberova opservacija postavlja intrigantno pitanje: Šta su ljudi radili kada više nisu tražili smernice za život od tradicionalnih bogova?

Ovaj jaz popunio je procvat filozofije. Bio je to trenutak kada su mislioci, filozofi i obični ljudi morali da pronađu smisao i svrhu bez poznatih priča o bogovima. Stoicizam, osnovan 300 godina ranije od strane Zenona, sticao je zamah. Stoici nisu bili samo filozofi, već prvi psiholozi, zagovornici vrlina i života zasnovanog na razumu. Pružili su okvir za življenje koji je prijao ljudima, vrstu građanske religije koja je pružala strukturu i značenje.

Hrišćanstvo je bilo nova i rastuća sekta, a njeno širenje često nailazilo na otpor. Apostol Pavle, takođe savremenik Seneke, putovao je Mediteranom, šireći Isusova učenja. Često je dolazio u intelektualne sukobe sa stoicima. U svom čuvenom govoru—koji će postati poznat kao govor na Marsovom brdu—Pavle pohvaljuje svoju publiku zbog njihove religioznosti dok kritikuje njihovo obožavanje „nepoznatih bogova.“ Ipak, zanimljivo je koliko je Pavle bio pod uticajem stoičkih misli.

Pavle je na jednom od svojih evangelističkih putovanja posetio Ahaju, čiji je guverner bio Senekin brat Galio. Godine 52., Pavle je optužen za „uveravanje ljudi da obožavaju Boga na načine koji su suprotni zakonu.“ Bio je doveden pred Senekinog brata, koji je odbacio optužbe protiv njega. Sledećih sedam godina, Pavle je uspešno širio hrišćanstvo širom carstva.

Seneka se, vrativši se iz izgnanstva na Korzici, 49. godine postavljen na položaj Neronovog tutora. Pet godina kasnije, Neronova majka, Agripina, ubija svog muža Klaudija otrovnim pečurkama. Neron postaje car sa šesnaest godina, a Seneka carev savetnik. Senekin prvi zadatak bio je da piše govore koje je Neron držao kako bi uverio Rim da nije potpuna ludost dati ovom psihički nestabilnom detetu moć da upravlja životima miliona ljudi.

Početak progona hrišćana

A onda, 64. godine, Veliki požar zahvata Rim i, pojačan jakim vetrovima, uništava više od dve trećine grada. Ubrzo nakon gašenja požara počinju da se šire užasne glasine o kojima čitamo iz istraživanja profesora klasične istorije Džejmsa Roma:

„Neki su rekli da su bakljonoše viđene kako podmeću požar. Ovi su, kada su ih optužili, tvrdili da su delovali po naređenju pretpostavljenih. Najzloglasnija glasina od svih tvrdila je da je princ stajao na balkonu svoje palate, i recitovao svoje stihove o padu Troje dok je grad goreo.“

Ne znamo sa sigurnošću da li je Neron započeo požar, ali znamo da nije mogao da podnese optužbe na svoj račun te je, kako Rom opisuje:

„Započeo kampanju da preusmeri krivicu sa sebe na druge. Sekta koju su Rimljani nazvali hrišćani i njihov osnivač, Hrist, pojavljuju se prvi put u latinskoj literaturi u Tacitovom izveštaju o Velikom požaru.“

Koliko je hrišćana Neron naredio da budu uhvaćeni i ubijeni, ne znamo. Ne znamo sa sigurnošću ni kako je Pavle umro, ali se veruje da je i on bio jedna od Neronovih žrtava. Seneka se, kao Neronov savetnik, našao u političkom kovitlacu. Da li je odobravao Neronove postupke? Teško je reći.

Da li su se Seneka i sveti Pavle poznavali?

Takođe je teško utvrditi da li su se Seneka i Pavle ikada sreli dok je Pavle bio u Rimu. Malo je poznato o Pavlovom vremenu u Rimu. Međutim, postoji zanimljiva legenda koja tvrdi da su se njih dvojica dopisivali. Čak su sačuvana pisma koja ovo potvrđuju. Ali kako da znamo da li su pisma verodostojna? Na osnovu postklasičnog jezika kojim su pisana, naučnici su zaključili da ona ne mogu biti autentična već da su verovatno sastavljena u trećem veku nove ere ili možda početkom četvrtog. Sama činjenica da je neko uložio toliki trud da ih falsifikuje potvrđuje veličinu Senekine filozofske reputacije i objašnjava razlog želje za njegovom asimilacijom u hrišćansku tradiciju. Stoicizam i hrišćanstvo imali su dovoljno zajedničkog da su stoici i hrišćani smatrali potpuno mogućim da su Seneka i Pavle bili bliski prijatelji.

Stoicizam i hrišćanstvo – uticaj stoičke misli na rane hrišćane

Uprkos sukoba, i dalje postoji gomila dokaza da su stoicizam i hrišćanstvo delili zajedničke temelje. Rani hrišćanski teolozi divili su se stoičkim moralnim učenjima i čak prilagodili stoička dela za svoje svrhe. Hrišćanski pisac iz 2. veka, Tertulijan, nazvao je Seneku „često našim“ (“saepe noster”). Sveti Jeronim otišao je dalje, nazivajući Seneku jednostavno „našim“ (“noster”). Ovo preplitanje stoičkih i hrišćanskih misli sugeriše da dve filozofije mogu koegzistirati i čak obogaćivati jedna drugu.

Hrišćanski apologeta iz 2. veka, sveti Justin Mučenik, napisao je: „I oni iz stoičke škole—u meri u kojoj su njihova moralna učenja išla, bili su izvanredni…” Potom je nastavio s hvaljenjem karaktera Musonija Rufa, Epiktetovog učitelja, zbog vođenja „razumnog i ozbiljnog života,“ izbegavajući porok. Rani hrišćanski teolozi nisu se slagali s stoičkim razumevanjem Boga, ali su jednoglasno hvalili stoičko moralno učenje.

Epiktetov Priručnik, knjiga saveta namenjena učenicima filozofije, bila je toliko dobro primljena među ranim i srednjovekovnim hrišćanima da su najmanje tri „hrišćanske“ adaptacije proizvedene između 5. i 16. veka kao moralni vodiči za monahe. Što je posebno zanimljivo, Priručnik je bio prepravljen i prilagođen za hrišćansku publiku menjanjem imena filozofa imenima svetaca, pa je tako u hrišćanskom Priručniku Sokrat postao Sveti Pavle.

Stoik ili hrišćanin?

Dakle, može li stoik biti hrišćanin? Može li hrišćanin biti stoik? Jedna stvar je jasna: obe filozofije nude obilje mudrosti, pozivajući nas da razmislimo o velikim pitanjima života i našem mestu u kosmosu. U tom smislu, biti stoik i hrišćanin u isto vreme može te samo učiniti boljim ljudskim bićem budući da oba filozofska sistema u svojoj suštini dele istovetnu, duboku poruku ljubavi i praštanja.

---

Zaprati Ja.Stoik na Instagramu ili TikToku kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma. Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.

---