Serijal tekstova posvećenih stoicizmu i velikim svetskim religijama nastvljam tekstom o budizmu. Budisti i stoici imaju toliko toga zajedničkog da će te ovaj tekst možda navesti da se složiš sa izjavom čuvenog matematičara i esejiste Nikolasa Taleba da su stoici zapravo, budisti sa stavom.’ 

Pred tobom se nalazi skraćena verzija ove priče; dužu priču posvećenu sličnostima i razlikama između stoicizma i budizma možeš da čuješ u Ja.Stoik podkastu na YouTube-u ili u svojoj omiljenoj podcast aplikaciji.

O budizmu

Budizam je sistem razmišljanja, verovanja i praksi koji je nastao pre više od 2,5 hiljada godina. Započeo ga je princ Sidarta Gautama, istorijska ličnost. Danas budizam ima oko 520 miliona sledbenika širom sveta.

U centru budizma leže Četiri Plemenite Istine: 1) život je patnja, 2) patnja proističe iz želje i vezanosti, 3) patnju je moguće izbeći, 4) put iz patnje je Plemeniti Osmostruki Put.

Zamisli ovaj put kao drvo sa osam grana od kojih svaka predstavlja: 1) pravilan pogled na svet kroz razumevanje plemenitih istina, 2) iskrenu motivaciju i nameru, 3) govor istine, 4) ispravne postupke, 5) etičko obezbeđivanje egzistencije, 6) neprekidni trud da se bude bolji, 7) život u sadašnjem trenutku i 8) potpuni mentalni fokus.

Krajnji cilj budizma je osloboditi se beskrajnog ciklusa ponovnog rođenja i patnje i dostići Nirvanu, prevazilazeći individualno ja. Budizam se grana na Teravada i Mahajana budizam i njegova mudrost se istorijski proteže od jugoistočne Azije do planina Japana.

O stoicizmu

Dva veka nakon Bude, Zenon iz Kitijuma počinje da podučava Atinjane filozofijom. Smisao stoičkog života je postizanje ,evdamonije’ – duhovnog razvoja koji podrazumeva život ispunjen vrlinom usklađen s prirodom. Stoicizam nudi smernice za uravnotežen život u skladu sa četiri kardinalne vrline: Mudrost, čini je jasno sagledavanje sveta; Pravda, pošteno postupanje; Hrabrost, neustrašivo suočavanje s olujama života; i Uzdržanost, samokontrola.

Stoicizam je vekovima bio vodilja ljudima iz različitih društvenih slojeva dok hrišćanstvo nije ugušilo njegov i napredak drugih antičkih filozofskih škola.

Sličnosti između stoicizma i budizma

Patnja u stoicizmu i budizmu

Zanimljivo je da je poreklo i stoicizma i budizma povezano s ličnom nesrećom. Zenon, bogati trgovac, izgubio je svo bogatstvo u brodolomu i našao utehu u filozofiji. Mladi princ Sidarta je odvojivši se od luksuznog života ugledao patnju izvan palate u kojoj je zaštićen rastao i dugotrajnom meditacijim postigao prosvetljenje postavši Buda.

Stoici podstiču prihvatanje onoga što se ne može promeniti i usredsređivanje napora na ono što se može kontrolisati. Budizam zagovara odvajanje od želja, učeći da koren patnje leži u emotivnom vezivanju.

Spoljašnji događaji u stoicizmu i budizmu

Ako bi se u trenucima bola obratio stoiku za utehu, on bi ti savetovao da patnju iskoristiš za lični rast i usavršavanje u vrlinama kao što su izdržljivost, strpljenje ili hrabrost. Budista bi ti objasnio da tvoja patnja proizilazi iz želje da izbegneš bol i predložio bi ti da je prihvatiš kako bi krenuo putem njenog prevazilaženja. I stoik i budista bi u suštini predložili ono o čemu i Buda govori kada kaže: ,,Bol je ono što svet čini tebi; patnja je ono što ti činiš samom sebi.’’

Izvor sreće u stoicizmu i budizmu

I stoicizam i budizam savetuju da se radost ne nalazi u spoljašnjim uslovima već iznutra. Buda savetuje da srce bude oslobođeno od mržnje, a um od brige, sugerišući život jednostavnosti i darežljivosti kao put ka pravoj sreći.

Umerenost u stoicizmu i budizmu

I stoicizam i budizam veličaju vrlinu umerenost i zagovaraju uravnotežen život. Stoicizam propagira balans između preterivanja i asketizma. Budizam preporučuje Srednji Put, između krajnosti samoodricanja i preterivanja.

“Neka sve bude umereno, uključujući i umerenost,’’ preporučuje Buda.

Materijalna bogatstva u stoicizmu i budizmu

Stoičko i budističko učenje naglašavaju prolaznu prirodu materijalnih dobara i čulnih zadovoljstava. Buda tvrdi da se prava sreća ne krije u stvarima koje posedujemo već iskustvima koje smo doživeli. Stoički filozof Seneka upozorava da prikupljanjem bogatstva lako možemo postati meta drugih, sugerišući da što manje posedujemo, manja je opasnost da sticajem različitih okolnosti bez toga ostanemo.

Želja i odbojnost u stoicizmu i budizmu

I stoicizam i budizam veruju da se ljudi najbolje osećaju kada nisu zarobljeni željom. U budizmu, želja je koren svake patnje dok u stoicizmu strast vodi ka poroku, a porok je jedino zlo, dok je vrlina jedino dobro.

Prolaznost u stoicizmu i budizmu

Prolaznost je ključna tema u stoicizmu i budizmu. Marko Aurelije često je razmišljao o prolaznosti primećujući da je sve podložno promenama. U budističkim učenjima, prolaznost života je fundamentalna istina potrebna za razumevanje prirode patnje i puta ka prosvetljenju.

Odgovornost u stoicizmu i budizmu

Obe ove filozofije stavljaju naglasak na ličnu odgovornost. Stoici veruju da razumevanje i praktikovanje vrlina leži u domenu pojedinca, kao što u budizmu, odgovornost za koračanje Plemenitim Osmostrukim Putem zavisi od pojedinca.

Stoički i budistički život u trenutku

I stoicizam i budizam naglašavaju važnost življenja u sadašnjem trenutku. Usmeravanjem pažnje na sadašnjost, oslobađamo se nepotrebnih želja i briga. Seneka kaže: „Prava sreća je živeti u sadašnjem trenutku… uživati u onom što imamo, što je i dovoljno, jer onaj koji tako razmišlja ne želi ništa preko toga.” Budisti tvrde da je nemoguće imati želje ako zaista živiš u sadašnjem trenutku. Imati želju znači maštati o nečemu što trenutno nije sa tobom, a živeti u trenutku znači baviti se onim što je trenutno tu i deo je tvoje stvarnosti.

Meditacija u stoicizmu i budizmu

Meditacija je još jedna stvar koja povezuje stoicizam i budizam. Ipak, dve filozofije primenjuju potpuno različite pristupe. U budizmu, meditacija je usmerena na smirivanje uma radi dostizanja duhovnih uvida. Stoicizam vidi meditaciju kao oblik mentalne pripreme i refleksije zarad izgradnje psihičke otpornosti i dostizanja mira.

Značaj prakse u stoicizmu i budizmu

Obe filozofije su praktične i promovišu preuzimanje kontrole nad sopstvenim mentalnim procesima. “Koliko god svetih reči pročitao, kakva ti je korist od njih ako ih ne primenjuješ?” pita Buda.

Treniranje uma u stoicizmu i budizmu

Obe škole zagovaraju ideju da se um može i treba trenirati. U stoicizmu, ovaj trening uključuje usvajanje mentaliteta koji vrednuje vrlinu nad zlom i vidi spoljne događaje kao prilike za rast. Budizam nudi prakse treninga uma za razvijanje svesti, saosećanja i mudrosti.

Stoičko i budističko saosećanje

Saosećanje je vitalna komponenta u obema tradicijama. Za stoike je važno biti saosećajan, uz podsećanje da ono što je loše u nečijoj situaciji nije uvek stvarni događaj već često vlastito razumevanje događaja. Za budiste, bitno je praktikovati saosećanje bez vezivanja.

Stoička i budistička etika

I stoici i budisti se slažu da je život u skladu s prirodom i etičkim principima osnova prave sreće. Stoici se fokusiraju na život u skladu s prirodnim zakonima, dok budisti teže usklađivanju svojih postupaka s prolaznošću i nesopstvenosti.

Stoičko i budističko prosuđivanje

Donošenje ličnih sudova i pravilna procena stvari ključni su u obema filozofijama. Stoici uče da jasno prosuđivanje o tome šta je zaista dobro ili zlo treba biti nezavisno od spoljnih okolnosti. Budisti naglašavaju razumevanje prirode patnje i prolaznosti kao ključno za razvijanje nepristrasnog pogleda na svet.

Razlike između stoicizma i budizma

Različito poreklo i osnivači stoicizma i budizma

Budizam je nastao u Indiji oko 6. ili 5. veka p.n.e. Njegov osnivač, Sidarta Gautama – kasnije poznat kao Buda – rođen je u plemenitoj porodici, ali je izabrao da napusti život luksuza u potrazi za dubljim istinama. Stoicizam se pojavio u Atini, početkom trećeg veka pre n. e., osnovan od strane Zenona iz Kitiuma. Za razliku od Bude, koji je često obožavan gotovo u božanskim razmerama od strane svojih sledbenika, Zenon je poštovan kao filozof umesto da bude obožavan kao duhovni vođa.

Koncept božanstva u stoicizmu i budizmu

Stoicizam tvrdi da je univerzum manifestacija božanskog. Stoici su videli prirodni svet, ljudsku prirodu i kosmos kao delove racionalne, povezane celine, suštinski izjednačavajući Boga sa univerzumom. Budizam ne prepoznaje božanskog tvorca, već uči o beskonačnom ciklusu uzroka i posledica. Iako u budističkoj kosmologiji postoje razna božanska bića, nijedno nije viđeno kao večno ili tvorac.

Odnos prema životinjama

Budizam snažno naglašava nepovređivanje i saosećanje prema svim osećajnim bićima. Stoicizam se ne izjašnjava za ili protiv ubijanja životinja.

Koncept sreće u stoicizmu i budizmu

Stoici veruju da sreća dolazi iz radosti koja proizilazi iz praćenja filozofskog puta. S druge strane, put klasičnih budista vodi ka Nirvani, koja je, jednostavno rečeno, transcendentna sreća.

Razum nasuprot odricanju od želja

I stoicizam i budizam smatraju da je želja koren patnje. Budizam zagovara potpuno odricanje od želje radi postizanja prosvetljenja. Stoicizam, nasuprot tome, ne poziva na potpuno odricanje od želje, već naglašava upotrebu razuma kao alata za upravljanje i usklađivanje želja sa vrlinom.

Razmišljanja o smrti u stoicizmu i budizmu

Budizam postavlja ciklus reinkarnacije, gde postupci (karma) u ovom životu direktno utiču na prirodu sledećeg života. Taj ciklus se nastavlja dok se ne dostigne Nirvana, krajnje oslobođenje od ciklusa rođenja i smrti. Stoici veruju da je smrt kraj individualne svesti i da se ona vraća univerzalnoj prirodi iz koje je potekla.

Konačne misli o sličnostima i razlikama između stoicizma i budizma

Stoicizam i budizam nude bogate, ali jasno različite okvire za razumevanje i snalaženje u složenostima ljudskog postojanja. Obe filozofije podstiču razvoj života vođenog principima – bilo da su to vrline poput mudrosti, hrabrosti, pravde i umerenosti u stoicizmu, ili svestan, etički postupak i mudrost Budističkog Osmostrukog Puta.

I pored svojih razlika, obe filozofije istražuju osnovne ljudske brige o želji, etičkom životu i smrtnosti, svaka nudeći puteve ka miru i ispunjenju. Poznavanje i jednog i drugog sistema razmišljanja može obogatiti tvoje razumevanje duhovnosti bez obzira da li si se opredelio da pratiš stoički ili budistički put.

---

Zaprati Ja.Stoik na Instagramu ili TikToku kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma. Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.

---