foto: alexander krivitskiy via unsplash

Svakodnevne obaveze, naporni ljudi oko nas i loše vesti kojima nas svakodnevno bombarduju u medijima ne mogu a da ne izazovu stres čak i kod onih koji se svim silama trude da ostanu smireni i optimistični. Često doživljavamo strah, nelagodnost i fizičke simptome kao što su ubrzan rad srca, kratak dah, stezanje u grlu, vrtoglavica, mučnina, znojenje, suva usta i drhtanje. Ako si generalno zdrav, ali redovno imaš ove simptome, možda se suočavaš sa anksioznošću ili napadima panike. Šta stoicizam i moderna psihologija kažu o ovim stanjima i koje savete nude za upravljanje njihovim uzrocima i simptomima.

Napadi panike i napadi anksioznosti – sličnosti i razlike

Napadi panike i anksioznosti se često mešaju, zato što su poput dvojajčanih blizanaca—izgledaju slično, ali nisu identični. Napadi anksioznosti obično dolaze sa osećajem straha i fizičke nelagodnosti u iščekivanju nekog događaja. Možeš imati stres na poslu, porodični problem, finansijski problem ili sve ovo zajedno i zbog toga osećati nervozu koja se gomila. Anksioznost se gradi tokom vremena i prerasta u napad nervoze koji obično traje kraće od 30 minuta.

S druge strane, napadi panike su iznenadni. Jedna od tri osobe će doživeti barem jedan napad panike u svom životu. Postoje dve vrste napada panike: neočekivani, koji se čine da dolaze niotkuda, i očekivani, izazvani specifičnom fobijom. Napadi panike obično traju manje od 10 minuta, ali su intenzivni. Simptomi paničnog poremećaja uključuju:

Derealizaciju: Osećaj nestvarnosti, gde stvari izgledaju nadrealno ili iskrivljeno.

Strah od srčanog udara

Strah od hiperventilacije i nesvestice

Napad anksioznosti i panike možeš doživeti skoro istovremeno. Na primer, možeš osećati tihu anksioznost zbog predstojećeg ispita, što dovodi do napada anksioznosti koji kulminira u napad panike tokom ispita.

Nije cool paničiti

Naše društvo često prikazuje anksioznost kao nešto čega se treba plašiti. Savetuju nas da se smirimo i duboko dišemo kako bismo usporili lupanje srca i tako se oslobodili panike. Međutim, pokušaj da se na silu smirimo može zapravo izazvati napade panike. Iako redovna rekreacija, tehnike opuštanja, meditacija i izbegavanje nepotrebnog stresa mogu dosta pomoći, lečenje učestalih napada anksioznosti i panike zahteva ozbiljniji pristup.

Kako nastaju napadi panike i anksioznosti

Hronični napadi panike se javljaju kada razviješ refleks da postaješ uplašen zbog svoje anksioznosti, posebno zbog fizičkih senzacija koje je prate. Tvoj mozak stalno proverava simptome anksioznosti i reaguje stresnim odgovorom, stvarajući ciklus napada panike. U suštini, napadi panike su anksioznost o anksioznosti—strah od straha.

Napadi panike su često izazvani fizičkom senzacijom koja prati neki stresan događaj, poput ubrzanog rada srca ili osećaja mučnine u stomaku, ili spoljnim događajem, kao što je približavanje roka za prezentovanje projekta koji radiš na poslu ili fakultetu. Stresnu reakciju može da izazove sećanje na traumatičan događaj iz prošlosti koje pokreće fizičku reakciju a ona izaziva napad panike.  Seneka kaže: “Ponekad je to gužva, ponekad samoća, ponekad mir, ponekad naši sopstveni strahovi, koji stvaraju ovu iznenadnu paniku.”

Pravi uzrok napada panike nije situacija u kojoj si se našao, već ono što se dešava nakon toga – tvoja briga o anksioznosti. Zato Epiktet upozorava: ,,Kada se učini da te nešto uzbuđuje, nemoj se odmah time zanositi, već pusti da stvar malo sačeka, i tada ćeš imati više moći da je savladaš.’’ Kada proceniš senzaciju koju osećaš kao lošu, ona vodi ka strahu i zabrinutosti, i ciklus se pokreće. Amigdala, struktura u tvom mozgu šalje signal opasnosti, podižući nivo adrenalina i kortizola dodatno pojačavajući fizičke simptome koje osećaš. Ovo uverava tvoj mozak da je anksioznost opasna, što vodi ka pojačanoj reakciji organizma tokom budućih napada panike.

Napadi panike nisu opasni

Verovanje da su napadi panike opasni je veliki problem. Oni jesu neprijatni i nezgodni ali nisu fizički štetni. Tokom napada panike, EKG će pokazati regularan, ali ubrzan rad srca. Napadi panike podižu krvni pritisak, čineći nesvesticu koje se plašiš malo verovatnom. Srčani udari se pogoršavaju sa kretanjem, ali kretanje tokom napada panike često pomaže i može ti pomoći ako osećaš strah od srčanog udara.

Nemoguće je namerno izazvati napad panike jer nastojanje da to uradiš pokazuje tvom mozgu da panika nije opasna što automatski blokira pokretanje paničnog ciklusa. Kao i stres, koji sam po sebi nije opasan, napadi panike nisu štetni, ali i stes i napadi panike postaju opasni onda kada se suviše učečesto dešavaju.

Koraci za zaustavljanje napada panike

Da bi zaustavio ciklus napada panike, moraš pokazati svom mozgu da anksioznost nije opasna. Evo kako:

Prepoznaj odgovor svog tela na stres i senzacije koje osećaš: Podseti se da je anksioznost neprijatna, ali ne i opasna. Reci sebi: “Ovo što sad osećam nije opasno; jeste neprijatno, ali nije opasno!”

Napravi prostor za svoje senzacije: Umesto da se boriš sa svojim osećanjima, postani radoznao u vezi s njima. Primeti šta osećaš i dozvoli mu da bude tu. Budi saosećajan prema svojim senzacijama, čak i onima koje ti se ne sviđaju. Koristi humor i ironiju protiv straha. Reci: ,,Hej stomaku! Nemoj opet da glumiš veš mašinu!” ,,Mmmm, koga si to ugledalo srce moje pa zbog nje tako brzo lupaš?” Reci: “Zdravo, drhtave noge, uz koju muziku bi da plešete danas?” Možeš čak i preuveličati te senzacije ako želiš. Napni jače mišiće. Pokušaj disati brže. Namerno tresi noge. Pokaži sebi da možeš osećati neprijatne senzacije i biti u redu. Dakle, umesto da pokušavaš smiriti svoje telo, reci sebi: “OK je imati ubrzan srčani ritam. OK je disati ubrzano.”

Suoči se sa strahom hrabrošću: Strah se hrani izbegavanjem. Suočavanje sa anksioznošću hrabrošću ostavlja strah nemoćnim. Seti se reči Marka Aurelija: “Imaš moć nad svojim umom – ne nad spoljnim događajima. Shvati to, i naći ćeš snagu.” Dakle, iako to što osećaš može izgledati preplavljujuće i zastrašujuće, tvoj um je taj koji će odlučiti da li je to zaista tako. Zato se uvek priseti da si siguran i da ti anksioznost ne može nauditi.

Prepoznaj svoje panične misli

Nauči da odmah u startu prepoznaš priče koje počinješ da pričaš samom sebi onog trenutka kada osetiš nelagodu. Uobičajene misli koje izazivaju napade panike uključuju: ,,Izgledaću glupo ako počnem da paničim; šta ako imam srčani udar; šta ako se onesvestim; zašto mi se ovo opet dešava…” Na taj način ćeš lakše prepoznati napad čim počne da te vreba. Zatim se priseti Senekinih reči: “Češće patimo u mašti nego u stvarnosti.” Prepoznajući i preispitujući ove misli, možeš promeniti svoju paničnu reakciju.

Prepoznavanje okidača i dugoročna rešenja

Prvi korak u zaustavljanju budućih napada panike je da postaneš vešt u primećivanju svojih paničnih misli. “Moraš ukloniti ove misli, kao što uklanjaš bilo koje druge bezrazložne strahove,” kaže Seneka. Jednostavno reci sebi: “Oh, zdravo, zabrinuta misli. Hoćeš li mi opet reći da umirem? Drago mi je da te vidim ponovo, ali ti si samo simpatična mala katastrofična misao. Idi smaraj nekog drugog.”

Siguran način prevazilaženja panike i anksioznosti je promena ličnog odnosa prema njima, ali da bi ovaj proces imao pun efekat, treba da radiš na dovođenju drugih stvari u svom životu u red. Rad na ispravljanju stvari koje ti stvaraju brigu najviše pomaže u smanjivanju opšte anksioznosti.

Ne zaboravi sledeće

Napadi panike su često anksioznost o anksioznosti. Izlaze iz kontrole kada katastrofiraš o simptomima ili pokušavaš da ih se oslobodiš. Da bi prestao imati ponavljajuće napade panike, nauči da prihvatiš anksioznost kao normalnu, bezbednu i prirodnu. Napravi prostor za neugodne senzacije, ne veruj katastrofičnim mislima i preduzmi korake da smanjiš izlaganje svakodnevnom stresu. Time ćeš pokazati panici da ne kontroliše tvoj život, i vremenom ćeš ponovo istrenirati svoj mozak da se nosi sa anksioznošću bez napada panike.

---

Zaprati Ja.Stoik na Instagramu ili TikToku kako bi imao pristup dodatnim sadržajima na temu stoicizma. Korisne savete is stoicizma možeš slušati u svojoj omiljenoj podkast aplikaciji ako zapratiš Ja.Stoik podkast ili YouTube kanal.

---