STOICIZAM – ANTIČKA FILOZOFIJA ZA SAVREMENI ŽIVOT
Knjiga 50 STOIČKIH MISLI je poklon svim ljubiteljima stoicizma, pravca u filozofiji koji stiče sve veću popularnost u savremenom svetu. Preuzmi svoj besplatan primerak i uživaj u mislima koje su mnogima postale putokaz za dostizanje smislenijeg i srećnijeg života.
Često doživljavamo strah i nelagodnost koje prate fizičke reakcije. Ako redovno osećaš ove simptome, možda se suočavaš sa anksioznošću ili napadima panike. Šta stoicizam i psihologija kažu o ovim stanjima i koje savete nude za njihovo lečenje?
Budisti i stoici imaju toliko toga zajedničkog da će te ovaj tekst možda navesti da se složiš sa izjavom čuvenog matematičara i esejiste Nikolasa Taleba da su stoici zapravo, budisti sa stavom.’
Šta je ono u čemu se stoicizam i islam slažu a gde se razmimoilaze? Da li su razlike dovoljno velike da spreče jednog muslimana da u isto vreme bude stoik?
Istražujemo ideološke sličnosti i razlike stoičkog i hrišćanskog načina razmišljanja. Da li je moguće u isto vreme biti stoik i hrišćanin? Pročitaj da dođeš do odgovora.
Ovo je prvi od dva teksta posvećena stoicizmu i hrišćanstvu. U njemu se bavim istoriskim vezama ova dva pravca razmišljanja, kroz životne priče nekih od njihovih glavnih protagonista.
Poslednje dve godine prepune turbulencija su prema izveštaju Ujedinjenih nacija vratile čovečanstvo pet godina unazad, na nivo razvoja iz 2016. Kako se stoički postaviti u odnosu na neizvesnu budućnost?
Sociolozi upozoravaju da živimo u 'post-truth' drušvu u kojem nam niko ne može garantovati da su informacija koju čitamo, ili video koji gledamo, zaista istiniti i autentični.
I pre dve hiljade godina ljude je mučila strepnja i nervoza. Stoici, koji su bili izuzetni poznavaoci ljudske prirode, ponudili su rešenje kako se izboriti sa ovim iznemirujućim osećanjima. [...]
Stoička filozofija nudi konkretna uputstva kako izbeći depresiju i sačuvati zdrav i optimističan pogled na život. [...]
Stoici su se divili ljudskim vrlinama. Za njih je idealna osoba bio neko ko ima ,lep karakter.’
Stoici su verovali da je dobar i srećan život moguće ostvariti bez obzira na okolnosti oko nas koje nisu i nikada neće biti savršene! […]
Ne možeš znati šta se dešava u tuđoj glavi, zato se potrudi da budeš svestan onoga što se dešava u tvojoj. [...]
Rimsko društvo je bilo prilično mačističko. Majke Rimljanke su imale važan zadatak da od svoje dece (čitaj: sinova) stvore uzorne građane a one kojima bi to pošlo za rukom sticale bi dodatan ugled u društvu. [...]
Antički stoici nisu posedovali nikakvo formalno znanje iz psihologije ali su ipak uspeli su da spoznaju mentalne procese koji imaju odlučujući uticaj na ponašanje ljudi i ponude savet za prevazilaženje situacija koje u nama bude nelagodu.
Meditacija na temu smrti zapravo inspiriše život! Razmišljanjem o smrti stičemo važan uvid u to koliko je vredno vreme koje imamo ispred sebe.
Mnogi su spremni da rade stvari samo zato da bi stekli naklonost drugih; a stoici se pitaju: ,,Zašto je uopšte važno šta ko misli o tebi!?''
Poput glumaca u predstavi zvanoj život, svakodnevno igramo različite uloge kojih često nismo ni svesni.
Koliko često ti se desi da zažališ zato što si dozvolio sebi da podlegneš slabosti i uradiš, ili ne uradiš, nešto zbog čega si se kasnije pokajao? [...]
Svako od nas ima svoju viziju o tome kakav bi želeo da bude, ali zašto se želje jednima ostvaruju a drugima ne? (...)
Budi iznad svake situacije koja preti da iz tebe izvuče lošu ili neprimerenu reakciju. (...)
Iako je ovo vrlo nepopularna tema, suočavanje sa smrti, čak i u formi razmišljanja ili meditacije, može da bude veoma korisno i čak lekovito za dušu. […]
Nauči da prepoznaš manipulaciju koja te tera da razmišljaš i delaš na određen način. Nauči da prepoznaš laži koje imaju za cilj da te slude i uruše tvoje moralne vrednosti. (...)
Šta savremene žene stoici imaju da kažu o tome kako čovekov odnos prema samom sebi utiče na osećanje sreće? (...)
Kroz istoriju, pa i danas, stoički način razmišljanja i stil života su se uglavnom vezivali za muškarce. Ipak, pogrešno je stoicizam smatrati ,,muškom’’ filozofijom. (...)
U idealnom svetu koji su zamišljali antički Stoici, žene i muškarci bili su u svemu izjednačeni, ali ja želim da vam skrenem pažnju na žene stoike koje lično poznajete. (...)
Ponekad nam se desi da ne odobravamo nečije postupke što nas navodi na to da tu osobu odmah i bez mnogo razmišljanja počnemo da osuđujemo. (...)
Ljudi su skloni da se olako upuštaju u stvari o kojima nemaju pojma jer nemaju jasnu percepciju o sebi i svojim mogućnostima. Biti svestan sebe je vrlina koja čoveku donosi najviše sreće. (...)
Za Stoike kajanje je spadalo u kategoriju negativnih emocija i strasti (pathê) i zbog toga je smatrano lošim za ljudski duh. Kajanje prati osećanje tuge, neprijatnosti, sramote, depresije, besa, krivice i čak agresije prema samom sebi. (...)
Stoici su verovali da je sve što posedujemo neizvesno a da jedino što je stvarno naše naše mišljenje o stvarima koje posedujemo. (...)
Ako žudiš za stvarima koje ne možeš da kontrolišeš, rizikuješ da svoj život pretvoriš u nesrećno životarenje. (...)
Ljudi su racionalna društvena bića koja da bi opstala moraju da stupaju u međusobnu interakciju i razvijaju kompleksne međuljudske odnose. Jedna od bazičnih emocija koja kod ljudi podstiče osećaj zajedništva jeste osećaj prijateljstva. (...)
Da li ti se dešava da katastrofiziraš - zamišljaš najgore scenarije svoje budućnosti i samog sebe uznemiravaš? Pogledajmo kako su se stoici nosili s ovim problemom i šta možemo da naučimo od njih.
Zašto ljudi stalno greše zaboravljajući na moralne vrline? (...)
Svi smo deo iste prirode i kao takvi imamo dužnost da tu istu prirodu pomažemo i održavamo tako što će pošteno i marljivo raditi svoj posao. (...)
Smer u kojem se trenutno krećeš u životu može ali i ne mora da bude najbolji za tebe, pogotovo ako si ga davno izabrao. Sudbina nije fiksna!
Iako je najlakše uočljiva u ljubavnim i bračnim vezama, ljubomora se javlja i kod porodičnih veza, među decom, prijateljima, kolegama, zapravo u svim onim odnosima koji podrazumevaju upućenost jedne osobe na drugu i njihovu međusobnu zavisnost. (...)
A šta ako bih ti rekao da je vreme koje imaš na raspolaganju verovatno mnogo kraće od vremena koje bi želeo da ti priroda dodeli? (...)
Za antičke stoike ,,arete'' je bila vrhunska osobina. Za stoike danas, ,,arete'' nije samo nešto čemu valja stremiti, to je stil života. (...)
Nekada je trauma toliko velika da se ureže u dušu, a ponekad se čovek iracionalno veže za bol i ne želi da ga se otarasi već dozvoljava samosažaljenju da ga dugo, dugo prati. (...)
U vremenu u kojem smo konstantno bombardovani različitim informacijama, veština obavljanja više stvari istovemeno se smatra vrlinom. Ipak, psiholozi i neurolozi se listom slažu da multitasking nije delotvoran (...)
Da li si ikada pomislio koliko vremena potrošiš svakog dana baveći se, ne onim stvarima kojima želiš da se posvetiš, već obavezama koje ne možeš da izbegneš? (...)
Gurui pozitivne psihologije nas stalno podsećaju na važnost zahvalnosti za postizanje lične sreće ali malo ko od njih pruža konkretan savet kako da lakše spoznamo razloge zbog kojih možemo da budemo zahvalni. (...)
Razlika između onih koje problemi usporavaju, i onih koji idu dalje, je odnosu koji imaju prema problemu. (...)
Kada nam je dobro u životu, ne razmišljamo o nevolji a naš ego zna da poraste toliko da nam se učini da sve možemo sami i da nam niko više nije potreban. Nemoj da čekaš da te zadesi neprilika kako...
Važno je da shvatimo da je velika količina bola koji osećamo zapravo bol koji sami sebi nanosimo time što preuveličavamo sopstvene emocije i probleme. (...)
Pogrešno je misliti da će svi tvoji problemi nestati ako samo promeniš sredinu, ili da ćeš biti u mogućnosti da lakše sagledaš sopštveni život ako se prostorno izmestiš što dalje od njega. (...)
Stoički filozofi smatraju ambiciju vrlinom, ali ne onu ambiciju koju mi poznajemo. Fascinantno je koliko su njihove ideje i saveti i danas primenljivi, više od dva milenijuma od njihovog nastanka. (...)
Zar ti se ponekad ne učini da tamo gore postoji neko ko se silno zabavlja poigravajući se tvojom sudbinom? Štagod ti Fortuna nameni, znaj da uvek imaš mogućnost izbora (...)
Često zapadamo u zamku da podležemo snažnim emocijama i strastima koje nam se mogu učiniti važnim u nekom trenutku u životu a koje su široj perspektivi potpuno efemerne. I onda jednog dana umreš. Ljudsko si biće, zašto ne bi umro?...